Врдник


vrdnik.jpg


Насеље се развило на странама долинских потока што даје терену заталасан изглед. Врдник се налази на надморској висини 181-260 метара, те зато има стрмих улица и кућа на развођима. Венац Фрушке горе штити Врдник од упада хладних ваздушних маса са севера, због чега је овде клима топлија него у неким местима која су знатно јужније, али су изложена ка северу.

Врдник се први пут помиње 1315 као тврђава Врдник, а други пут тек 1702. године, кад се наводи као насељено место које је имало физиономска обележја карактеристична за већину фрушкогорских насеља. Дуго се развијао уз истоимени манастир, а већинско становништво чинили су досељеници са свих страна, који су представљали најамну радну снагу (кметови – прњаворци) на имањима манастира. За развој Врдника од највеће важности било је откривање налазишта мрког угља и почетак његове експлоатације. Рудник је отворен 1804. и један од најстаријих на подручју бивше Југославије а експлоатација је трајала до 1968. године. Рудник је најпре припадао манастиру Врдник, да би касније припао грофу Пејачевићу из Руме, који га је откупио од монаха. Од 1908.—54 је радила једна од најјачих термоелектрана на подручју данашње Војводине.

Ту је још и веома значајан историјски споменик Врдничка кула. Истраживања су показала да темељи потичу из римског доба. Према неким подацима, градитељ је био римски цар Пробус већ 287. године. Касније изграђено утврђење од којег је остала данашња кула настало је у XИВ веку, према подацима мађарских историчара. Ово утврђење имало је улогу заштите Врдника од напада освајача.


Мапа:


Вести




Манастири Језера Манифестације Салаши и етно села Куле и тврђаве Винарије Куле и тврђаве Винарије Где јести Винарије Где одсести Фото галерија Мапе